011 61 67 990 info@xlsport.rs

Formel 90 3 kg

Formel 90 3 kg

7.000,00 din. 5.600,00 din.

Опис

 

Izolat proteina soje

Izolovani proteini soje su proizvod dobijen iz zrna soje odstranjivanjem ulja i neproteinskih materija. Izolovana belančevina soje mora da sadrži najmanje 86% sirovih belančevina, računato na suvu materiju. Proteini soje se često smatraju potpunim proteinima iako ih karakteriše znatno manja ukupna količina esencijalnih aminokiselina od proteina mleka. Sojini proteini predstavljaju dobar izvor proteina u ishrani osoba koje svoje potrebe za proteinima podmiruju iz biljnih sirovina kao i kod osoba intolerantnih na laktozu. PDCAAS vrednost (Protein Digestability-Corrected Amino Acid Score) za proteine soje iznosi oko 0,90-1. Izolati proteina soje su postali veoma popularni na tržištu dijetetskih suplemenata u poslednje vreme. Tako na primer mnogi suplementi na bazi izolata proteina soje sadrže izoflavone soje kao što su genistin, daidzin i glicitin. Pretpostavlja se da proteini soje deluju na snižavanje lipida, kao i antiaterogeno, antioksidativno, antikancerogeno i antiosteoporotski. Smatra se da ishrana bogata sojinim proteinima smanjuje količinu ukupnog holesterola, LDL-holesterola, triglicerida i apoliporoteina B u krvi. FDA je dozvolila zdravstvenu izjavu za proteine soje koja glasi da “25 g proteina soje dnevno u ishrani koju karakteriše nizak procenat zasićenih masti i holesterola, može da smanji rizik od nastanka srčanih oboljenja”.

Trudnice i dojilje bi pre upotrebe suplemenata na bazi sojinih proteina trebalo da konsultuju svoga lekara. Žene sa estrogen receptor pozitivnim tumorima bi trebalo da budu posebno obazrive pri upotrebi suplemenata na bazi proteina soje i trebalo bi da ih koriste jedino pri preporuci i nadzoru svoga lekara. Ne postoje zapisi o uticaju unosa prekomernih količina proteina soje. Na tržištu postoje suplementi na bazi proteina soje i njihovo doziranje je varijabilno. Prema PDR for nutritional supplements, ukupan unos proteina soje od 25-50 g i 50 mg izoflavona dnevno može da ima pozitivne zdravstvene efekte.

 

Koncentrat proteina surutke, WPC

Proteini surutke predstavljaju jednu od 2 glavne grupe proteina kravljeg mleka, druga grupa su kazeini. Kazeini čine oko 80% ukupnih proteina u kravljem mleku, a preostalih oko 20% su proteini surutke.

Dobijaju se kao sporedni produkti u procesu proizvodnje sira. Pored proteina, neobrađena surutka sadrži i masti, laktozu i druge supstance. Sirova surutka se dalje obrađuje da bi se dobio koncentrat  bogat proteinima surutke, izolat proteina surutke i drugi proizvodi.

Proteini surutke se sastoje od biološki visokovrednih proteina i proteina koji imaju različite frakcije. Osnovni proteini surutke su beta- i alfa- laktoglobulini, dva mala globularna proteina koja čine oko 70-80% ukupnih proteina surutke. U manjim količinama su prisutni i imunoglobulini IgG, IgA i IgM, posebno IgG, glikomakropeptidi, goveđi serum albumin, laktoferin, laktoperoksidaza i lizozim. U surutki se nalaze i manji peptidi koji nastaju iz različitih proteina, tzv. Biopeptidi. Proteine surutke karakteriše visok sadržaj esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina.

Na tržištu se može naći nekoliko različitih vrsta proteina surutke.

Koncentrati proteina surutke pored velike količine proteina, sadrže i masti i laktozu, neki od njih sadrže veće količine imunoglobulina od drugih.

Izolati proteina surutke sadrže minimalne količine masti i laktoze.

Hidrolizati proteina surutke sadrže degradirane molekule proteina do peptida. Na taj način se obezbeđuje njihovo lakše varenje i apsorpcija.

Proteini surutke mogu delovati antimikrobno i imunomodulatorno, a mogu imati i antioksidativni efekat.

Moguće antimikrobno dejstvo dolazi najverovatnije od proteina koje sadrži. Laktoferin čvrsto vezuje gvožđe, a ono je neophodno kao nutrijent za rast mikroorganizama, posebno patogenih bakterija. Laktoferin može sprečiti adsorpciju i/ili penetraciju bakterija i virusa u intestinalni zid. Laktoperoksidaza  može inaktivirati ili uništiti mikroorganizme preko enzimske aktivnosti koja stvara reaktivne kiseonične vrste (ROS). Imunoglobulini mogu imati pasivnu imunološku ulogu.

Imunomodulatorno delovanje delom potiče od imunoglobulina koji učestvuju u pasivnom imunitetu. Proteini surutke su bogati L-cisteinom i L-glutamatom, 2 aminokiseline koje su prekursori tripeptida glutationa. Neki su bogati dipeptidnim sekvencama – glutamilcisteinom, koji je takođe osnova za stvaranje glutationa. Postoje indikacije da upotreba proteina surutke povećava nivo glutationa u monocitima. Povećan nivo glutationa doprinosi i mogućem imunomodulatornom i antioksidativnom efektu proteina surutke. Pored toga, laktoferin može menjati imunološku funkciju.

Farmakokinetika proteina surutke slična je farmakokinetici ostalih proteina iz hrane. Moguće je da su laktoferin i neki od imunoglobulina iz surutke otporniji na proteolitičko razlaganje od drugih vrsta proteina. Neki proteini se mogu razložiti do peptida koji se apsorbuju i imaju različite efekte u organizmu (bioaktivni peptidi). Neki (goveđi serum albumin, beta-laktoglobulin) se u procesu varenja prevode do glutamilcisteina, koji se apsorbuje i služi kao prekursor glutationa u određenim tkivima.

Proteini surutke se preporučuju u ishrani male dece i ostalih, a po nekim istraživanjima, mogli bi imati i imunomodulatorno i anti-kancerogeno delovanje.

Proteini surutke su posebno popularni među profesionalnim sportistima i rekreativcima, zbog navodnog visokog sadržaja aminokiselina razgranatog lanca, koje su neophodne za normalni rast i povećanje mišićne mase. Obično se preporučuju sportistima kod kojih je snaga glavna performansa, a uzimaju se posle rekreacije ili treninga, ili uveče pre spavanja. Smatra se da visoka koncentracija aminokiselina u ćelijama (nastalih degradacijom proteina i apsorbovanih u ćelije), podstiče sintezu i smanjuje razgradnju mišićnih proteina. Na žalost, nema pouzdanih dokaza da proteini surutke bolje utiču na formiranje mišićne mase od drugih proteina.

Ne preporučuje se primena kod osoba preosetljivih na proteine mleka, kao ni kod osoba sa oboljenjima bubrega i jetre.

Nema zabeleženih neželjenih reakcija. Ipak, kod osoba koje su preosetljive na proteine mleka, mogu se javiti čak i ozbiljni simptomi alergijske reakcije, ukoliko koriste proteine surutke. Ukoliko se koriste u većoj količini i tokom dužeg perioda, proteini surutke mogu oštetiti bubrege i jetru.

Interakcije sa lekovima, dijetetskim suplementima, biljkama ili hranom, nisu zabeležene.

Doziranje je različito. Sportisti koriste proteine surutke kao proteinske dodatke i uzimaju 10-25 g dnevno, a ponekad i veće doze.

Glicin

Glicin je neutralna aminokiselina slatkastog ukusa, koja se nalazi u proteinima svih živih bića. To je strukturno najjednostavnija aminokiselina, koja nema hiralni centar. Najveći deo glicina nalazi se u obliku proteina, ali se slobodni glicin može naći u telesnim tečnostima i biljkama. Kod normalnog načina ishrane, unosi se oko 2 g glicina dnevno.

Telo sintetiše glicin, te spada u grupu neesencijalnih aminokiselina. Izuzetno je važan za organizam, jer učestvuje u sintezi velikog broja posebno značajnih jedinjenja. On je i neurotransmiter u CNS. Glicin i GABA su glavni inhibitorni neurotransmiteri u CNS. Skorija istraživanja su utvrdila da glicin može prigušiti povećanje nivoa intracelularnih jona kalcijuma i ublažiti oksidativno oštećenje koje kontrolišu neutrofili, zbog čega bi mu se mogla pripisati i antioksidativna aktivnost.

Unos glicina putem suplemenata dovodi do antispastičke aktivnosti. Takođe, može imati antioksidativno i antiinflamatorno dejstvo. Koristi se i za ublažavanje grčeva. Nema dokaza o ergogenom delovanju, a njegova uloga u metabolizmu lipida još uvek nije u potpunosti razjašnjena.

Ne preporučuje se trudnicama i dojiljama, ni osobama sa poremećajima jetre.

Doze od 1 g dnevno se dobro podnose. Retko se javljaju blage GIT smetnje.

Interakcije su moguće sa lekovima protiv spazma mišića. Pojačava delovanje lekova kao što su baklofen, diazepam, dantrolen i tizanidin.

Uobičajene doze u suplementima su 500 mg. Suplementacija sa do 1 g dnevno se obično uzima podeljeno u više doza.

 

Proteini mleka

Mlečni proteini se sastoje od više frakcija koje se međusobno razlikuju po molekulskoj masi, strukturi i fiziološkom značaju. Osnovne frakcije su kazein, ß-lactoglobulin i α-lactalbumin. One se sintetišu u epitelnim ćelijama sisara i jedino se stvaraju u mlečnim žlezdama. Imunoglobulin i serum-albumin u mleku se ne sintetišu u epitelnim ćelijama, već se apsorbuju iz krvi. Svi ostali proteini mlekasu grupisani i zajedno se nazivaju proteini surutke.

Kazein je osnovni deo belančevina mleka, kod većine vrsta postoji 3 ili 4 različita kazeina, međusobno slične strukture. U kravljem mleku ga ima od 2,8-3,4 %. On se stvara iz aminokiselina u mlečnoj žlezdi, što je jedini izvor kazeina u prirodi. Sastoji se od 18 aminokiselina, od kojih je skoro polovina esencijalnih. Najviše zastupljena aminokiselina je neesencijalna, glutaminska kiselina. Pored aminokiselina, kazein sadrži i fosfornu kiselinu, kalcijum-galaktozu i galaktozamin.

Kazein je složena belančevina iz grupe fosfopeptida. To nije jedinstvena belančevina, već se sastoji od više vrsta fosfoproteida koji se međusobno razlikuju po hemijskom sastavu, molekulskoj masi i fizičkim osobinama. Ove frakcije kazeina obeležene su slovima grčkog alfabeta: najviše ima α-kazeina,  zatim β-kazeina, a najmanje ima γ-frakcije. Iz α-kazeina su izdvojene i druge frakcije. Molekuli kazeina su međusobno povezani kalcijumom i stvaraju agregate ili misele različitih veličina. To je amfoterno jedinjenje koje utiče na kiselost mleka. Nosi veliki broj naelektrisanih i polarnih grupa pa privlači velike količine vode. Zahvaljujući tome, u mleku se nalazi u stabilnoj suspenziji. U kravljem mleku ima više kazeina nego u humanom, zbog čega se ono teže vari.

Vrednost proteina mleka procenjuje se po sadržaju esencijalnih aminokiselina. S obzirom da se u mleku nalaze sve esencijalne aminokiseline, ono se smatra kompletnom proteinskom namirnicom.

Proteini jaja

Jaja su dobar izvor proteina I sadrže sve esencijalne aminokiseline. Jaja obezbeđuju kompletan protein: proteini jaja imaju najveću biološku vrednost od svih namirnica. Smatra se da imaju povoljan efekat na formiranje mišića I da je potrebno manje proteina iz jajeta nego iz nekog drugog izvora, da bi se dobio isti efekat.

Oko 43% proteina jaja nalazi se u žumancetu. Belance sadrži oko polovine od ukupnih dnevnih potreba za proteinima. Oko 12 % belanceta I 16% žumanceta čine proteini. Proteini jaja obezbeđuju razvoj embriona, zaštitu jajeta od mikrobnog delovanja I transport nutrijenata u embrion koji se razvija. Neki doprinose I obezbeđenju rezervi fosfata.

Proteini belanceta su globularni proteini I uglavnom imaju izoelektričnu tačku u kiselom pH. Mnogi od njih su glikoproteini sa sadržajem ugljenih hidrata od 2-58%. Glavni protein belanceta, lizozim je jedini koji ima katalitičku aktivnost, ali mnogi imaju specifična mesta za vezivanje, npr. za vitamine kao što su biotin, riboflavin I tiamin, ili za metalne jone, npr. gvožđe (III). Najzastupljenija grupa su oni koji koji pokazuju inhibitornu aktivnost za proteinaze, a oni uključuju ovomukoid, ovoinhibitor, cistatin I ovostatin. Sinteza proteina belanceta jajeta dešava se u ovoduktu I pod kontrolom je hormona, estrogena ili progesterona.

Fosvitin je osnovni fosfoprotein žumanceta, čini oko 16% proteina žumanceta I sadrži oko 10% fosfora. Takođe, ima odlično svojstvo vezivanja metala, pre svega gvožđa I kalcijuma (zavisi od pH). Ima sposobnost da inhibira lipidnu peroksidaciju lipozoma fosfatidilholina, homogenate mišića,itd.

Sadržaj aktivnih komponenata g/100 g g/1 doza (25 g) % RU/% PDU

(25 g)

Izolat proteina soje 55 13,75 27,5
Koncentrat proteina surutke 21,7 5,425 10,85
Glicin 13,91 3,48 6,96
Proteini mleka 6 1,5 3,0
Proteini jaja u prahu 1 0,25 0,5
Vitamin B6 (piridoksin-hidrohlorid) 2,96 g 0,74 mg 53

RU = referentni unos; PDU = preporučeni dnevni unos

 

Рецензије

Још нема коментара.

Будите први који ће написати рецензију “Formel 90 3 kg”